Državni i religijski praznici

DRŽAVNI PRAZNICI

20. mart – Dan nezavisnosti Tunisa
21. mart – Dan mladosti
22. april – posvećen žrtvama francuske kolonijalne vlasti
23. avgust – Dan žena

(8. mart se ponegde obeležava kao Dan majki)

7. novembar – promene na čelu državnog vrha 1987.

RELIGIJSKI PRAZNICI

Prvi dan posle Ramadana (tada počinju da jedu i danju). Obeležava se svečanim ručkom, uz obavezne baklave i druge kolače.

Dan posvećen žrtvovanju (kolje se ovclja, koza, krava ili kamila). Praznik je posvećen proroku Ibrahimu (Abrahamu), koji je bio spreman da žrtvuje sina Alahu.

Nova godina po mesečevom kalendaru: godina traje 354 dana, a meseci imaju 29 ili 30 dana (lunarna godina kraća je za 11 dana). Na svakih hiljadu godina dodaju se tri godine.

Rođendan proroka (610. godine ove ere prorok Muhamed počeo da propoveda islam – iz Meke prešao u Medinu).

Ramadan se slavi u devetom mesecu (traje 29 ili 30 dana). Nakon izlaska sunca ljudi ne jedu, ne piju, ne puše, ne piju vodu i ne vode ljubav. Suština je smaokontrola, sposobnost odricanja i solidarnost sa siromašnima. Tokom praznika Tunižani doručjuku ranije (pre sunca) jela koja su prethodnog dana pripremljena, neretko kuskus ili urme sa hladnim melkom, koje smanjuje žeđ. Večere počinju nakon zalaska sunca urmama, supama i brikom (poput palačinki), i naravno, glavnim jelom, da bi obrok začinili pudingom. Tada sve „zabrane“ prestaju do izlaska sunca. Kako svako pravilo ima izuzetke, to je i ovde slučaj. Radno veme u kancelarijama je kraće (od 7.30 do 14 sati), a odricanja od hrane i pića su oslobođeni ljudi koji putuju, bolesnici i trudnice, deca manjeg uzrasta… U svakom slučaju, doslednost u poštovanju navedenih religijskih normi je stvar izbora.