Tunis – IZ NACIONALNOG JELOVNIKA

Tunis – IZ NACIONALNOG JELOVNIKA

 

Priča o ishrani Tunižana mogla bi da započne jednostavnim pravilom. Kada je napolju hladno (pojam „hladno“ treba shvatiti na ovdašnji način) obrok započinje supom, kada je toplo i ručak i večera počinju salatom.

Povrće je veoma zastupljeno u ishrani, sveže ili kuvano. Najvažnija je salata, koju Tunižani jedu i sa hlebom. Servira se sveža, a priprema od četiri vrste povrća: paradajz, luk, zelena paprika i krastavac.

predjelo

Tunis – supe

Tradicionalna supa je barli (ječam). Samleveno kukuruzno brašno meša se sa sosom od paradajza i sitnim komadićima jagnjećeg mesa, zatim se doda začin sličan kariju (kumin), naravno i malo karija i mlevene paprike (može i da se zaljuti). Kada je meso dovoljno kuvano u vodi i maslinovom ulju, dodaje se šaka mlevenog ječma i nastavlja kuvanje. Za vreme Ramadana na jelovniku je svakog dana, i to nakon zalaska sunca. Na sličan način pripremaju se i druge supe (razlika je samo u izboru povrća).

Supa od makarona se jede tokom zime. Priprema se od korenastog povrća (šargarepa, pasulj, grašak, rotkva ili artičoke), zavisno od vremena berbe, sosa od paradajza i sitnih komadića jagnjećeg ili goveđeg mesa. Prže se sa mladim lukom ili prazilukom, dodaju im se aleva paprika, začini i makarone (najčešće kružnog oblika), i sve zajedno kuva. To je jedno od najvažnijih jela, a termin supa koriste samo zato što je tečno.

Tunis – predjela

Kada žure i u drugim prilikama rado pripremaju sendviće sa harisom koja se namaže na hleb, zatim se dodaju zeleni paradajz i prokuvano jaje i na kraju tuna. Otuda i naziv – tuna sendvič.

Kao predjela mogu da se koriste različite namirnice, u različitim kombinacijama, poput tuniske riže ili kuskusa sa povrćem. Na trpezi su i piletina, jagnjetina i govedina, ređe kamilje meso, obično uz dodatak šafrana, karija ili paradajza.

Mahuda (u Egiptu poznata kao Tajina) priprema se od kuvanog krompira (ljuta crvena paprika i iseckano lišće mladog luka, jedno sveže jaje i malo karija). Sve to se izmeša, uvalja u pšenično ili kukkuruzno brašno i kao pljeskavica prži na vrelom ulju. Kada porumeni može da se degustira.

Opšte je poznato pravilo u ishrani: što mlađa životinja, to kvalitetnije meso. U islamu postoje vremenske granice ispod kojih nije dozvoljeno klanje mladih životinja: jagnje – šest meseci, jare – devet, tele – godinu dana i kamila dve godine.

poslastice

I ribe su često na trpezi. Sredozemno more je zaista bogat izvor (i izbor) riba, od kojih se najčešće mogu naći cibal, tuna, sabljarka, plave sardine (od najmanjih do najvećih), ali i one neobične, neka vrsta specijaliteta, poput oktopoda (sipe) i kalamara i brojnih morskih plodova. Obično se peku na roštilju, kuvaju se sa špagetama, u sosu s jajima ili sa krompirom, koji se prži u ulju i preliva sosom.

Roštilj nije čest način pripremanja hrane, mada se u nekim hotelima meso sa roštilja priprema na terasama na kojima obeduju gosti, uz mogućnost neposrednog izbora. Tunižani rado jedu kotlet ili pečenu jagnjetinu (nikada ne stavljajući neposredno na žar ni jagnjeće ni pileće meso). Jednom godišnje, na dan žrtvovanja, muslimani najčešće peku jagnje kao dar Alahu i bližnjima.

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

one × 4 =

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.