Razaranje Kartagine

Razaranje Kartagine

Arapi su 698. zauzeli Kartaginu i razorili je. Tunisom i čitavom severnom Afrikom ovladali su prvih godina VIII veka, koju će nazvati zajendičkim imenom Magreb (današnji Tunis, Libija, Alžir i Maroko). Islam postepeno postaje vladajuća religija, koju prihvataju i satarosedeoci Berberi i učestvuju u daljim arabljanskim pohodima.

Godine 800. Nastupa vek vladavine Aglabida, čija država obuhvata i delove Libije i Alžira, koju nazivaju Ifrikija (preteća imena čitavog kontinenta). Ifrikijom će 909. Zavladati dinastija Fatimida, sa privemenom prestonicom u primorskom mestu Mahdija, da bi nakon zauzimanja Egipta glavni grad preselili u Kairo.

Berberski namesnik otkazao je poslušnost centralnoj vlasti Fatimida i osnovao lokalnu dinastiju Zirida (973-1050). Kairski kalif upućuje nomadsko pleme Hilale da kazni nepokorne, koje je 1050-1952. opustošilo veći deo Tunisa. U to vreme Normani osvajaju primorske gradove. Država Zirida se raspala na male feudalne državice.

Almohadi iz Maroka (1159-1230) ujedinjuju zemlje Magreba i muslimansku Andaluziju. Najbrži razvoj beleži severni deo zemlje čemu doprinose i Mavari prebegli iz Španije, a prestonica se 1236-1237. seli u Tunis.

Tunis izrasta u najznačajniju državu arabljanskog zapada. Uspostavlja diplomatske odnose sa mnogim evropskim zemljama, formira regularnu vojsku…

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

12 − nine =

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.