Keruan – džamija

Keruan – džamija

Džamija ima tri dela: minaret, dvorišta i mesto za molitvu. U četvrtastom dvorištu su otvori za prikupljanje vode, koja se koristi za molitvena pranja (pre svake molitve kvase se ruke, usta, nos, lice, kosa i stopala). U ovoj, ako i u svim drugim džamijama (nezavisno od njihovog izgleda) postoji molitvena soba, sa odvojenim prostorom za muškarce i žene i udubljenim delom koj se naziva Mirhab. Okrenut je u pravcu Meke, prvog grada na listi muslimanskih svetih mesta, kome su okrenuti ljudi koji se mole. Pet časovnika pokazuje s desna na levo ustaljeno vreme dnevnih molitvi.

Deo otvorenog dvorišta je izvanredno dekorisan u dva nivoa: prvi kombinacija gipsanih radova bele boje u vidu prekrasnih arabeski u turskom, arapskom i andaluzijskom stilu, drugi, čitavo bogatstvo mozaika od koloritnih keramičkih pločica iz grada Nabula.

Murad paša je u XVIII veku renovirao čitavo zdanje, posebno staklenu kupolu visoku 10 metara sa spektrom boja.Ugradio je i osam prozora žuto-zelene boje (žuta označava vezu sa suncem, a zelena je simbol trave ili raja).Deo svoda tavanice je od tamnog drveta.Osim za religijske obrede, dvorišta džamije mogu da se koriste za svadbene i druge tekovine.

velika dzamija
velika dzamija

VELIČINA VELIKE DžAMIJE

Pravu reku turista iz celog sveta očekuje još jedan susret sa istorijom.Bliski susret s Velikom džamijom (nazivaju je Sidi Akba), kojoj postaje naziv u imenu – velika.Impresivno zdanje u svakom pogledu.

To je prva džamija podignuta u Tunisu i čitavoj severnoj Africi. Potiče iz VII veka.Građena je godinu dana, uz učešće impozantnog broja ljudi. I kako je to u muslimanskom svetu uobičajeno, najpre je građena džamija, za njom su došle prve kuće, kasnije grad… Preturila je mnoge ratove i nedaće.Od prve džamije ostao je samo mianret, najstariji u Africi. U međuvremenu je više puta renovirana.

Namernika dočekuje veliko dvorište, prekriveno belim mermerom, ograđeno ogromnom četvorougaonom zgradom sa nekoliko atraktivnih rezbarenih kapija (vrata), a najlepša je istočna kapija – Lala Rihana.

Iz dvorišta se pogled zaustavlja ka ulazu u salu za molitvene obrede, na ogroman minaret i kolonadu od 180 mermernih stubova donetih iz vizantijskih zemalja i rimskog carstva, sa čitavom lepezom raskošnih kapitela tada poznatih stilova njihovog ukrašavanja: korintski, jonski, dorski, rimski (iz feničanskog, vizantijskog, rimskog i arapskog perioda). Na zidu minareta uočljiva su dva ugrađena mermerna bloka sa originalnim latinskim napisima imena imperatora Antonina iz II veka: jedan je pravilno postavljen a drugi okrenut naopako, što kazuje o tome da graditelji niti su poznavali pismo kojim su blokovi ispisani, niti su mu pridavali značaj.

Ispod središta dvorišta je ogroman rezervoar okružen sa sedam manjih, takođe iz VII veka, sa uočljivim otvorima za dotok vode koji su se stepenasto spuštali, da bi se voda po principu spojenih sudova skupljala, prečišćavala i prelivala iz jednog bazena u drugi. U dvorištu su i dva otvora (bunara) za vađenje vode sa uočljivim udubljenjima, čiji se nastanak objašnjava trenjem konopaca kojima su meštani vukli kofe sa vodom.

U ogromnoj džamiji, sa privilnim nizom od 400 drvenih stubova, isotvremeno može da se moli oko 5.000 ljudi, a njen četvorougaoni minaret visok je 35 metara.

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

1 × 5 =

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.